Audiološka rehabilitacija osoba sa staračkom nagluvošću

Audiološka rehabilitacija osoba sa staračkom nagluvošću

Audiološka rehabilitacija predstavlja jednu od karika u lancu sistemskog pristupa osobi koja je izgubila  sposobnost socijalnog kontakta putem čula sluha. Ovaj  niz uključuje još i socijalnu, psihološku i profesionalnu rehabilitaciju koje se medjusobno dopunjuju i koje su komplementarne.

Osnovni cilj rehabilitacionog procesa je uspostavljanje dobre komunikacije. Naime, dobra komunikacija zahteva da poruke budu lako primljene i razumljive odnosno dobro protumačene od strane slušaoca. Zatokomunikacija predstavlja jednu od najvažnijih socijalnih potreba.

Kod osoba koje imaju oštećenje sluha presbiakuznog tipa, nakon otorinolaringološkog pregleda kao i audiometrijskih  i drugih ispitivanja stanja sluha, utvrdjuje se tip presbiakuzne lezije kao i stepen oštećenje sluha. Odredjivanjem slušnog aparata kao i njegovim podešavanjem započinje proces  audiološke rehabilitacije.

Medjutim, audiološka rehabilitacija nije samo jednostavno uzimanje odnosno primena slušnog aparata. Ona predstavlja  širok koncept koji je fokusiran na redukciju poteškoća vezanih za gubitak sluha i slušanje. Njen krajnji cilj je maksimalni uspeh u komunikaciji u svakodnevnoj okruženju i različitim situacijama.

Glavne  komponente audiološke rehabilitacije su:

  • detekcija (otkrivanje) - prepoznavanje prisustva ili odsustva zvuka;
  • diskriminacija (razlikovanje) -  u ovoj  kategoriji potrebno je da osoba saopšti da  su dva zvuka ista ili različita;
  • rekognicija (prepoznavanje ) – predstavlja  sposobnost identifikacije zvuka ili reči;
  • inteligibilnost (razumljivost) – je ne samo identifikacija zvuka već i razumevanje šta zvuk znači.

Principi audiološke rehabilitacije:

  • Upoznavanje pacijenta sa njegovim slušnim hendikepom sa ciljem: 
    postizanja bolje motivisanosti  pacijenta da nosi slušni aparat, lakše obuke pacijenta da pomogne porodici da sa njim komunicira, stvaranja samopouzdanja kod pacijenta u raznim situacijama komunikacije.
  • Razumevanje gubitka sluha od strane porodice;
    Članovi porodice ne znaju kako pacijent čuje. Oni samo znaju da pacijent ne čuje dobro i da moraju da ulažu veliku energiju u komunikaciji sa osobom oštećenog sluha.
    Stoga se porodica upućuje na način na koji treba da komunicira sa osobom  oštećenog sluha kada ona ima i kada nema slušni aparat (da pričaju polako sa naglaskom pojedinih suglasnika kada je osoba bez aparata ili da ne podižu glas kada osoba nosi slušni aparat) itd.
  • Odredjivanje i upotreba  slušnog aparata. Ukoliko pacijent ima realna  očekivanja od slušnog aparata, utoliko je i lakše njegovo podešavanje i aplikacija. Upotreba slušnog aparata je samo deo audiološke rehabilitacije i suplement je auditornom treningu. 
    Amplifikacija slušnim aparatima pomaže u povećanju senzitivnosti, povećanju govornog razumevanja i  unapredjuje lokalizaciju zvuka.

Sadašnji  digitalni procesori zvuka u slušnim aparatima  obradjuju zvuk velikom brzinom stalno podešavajući  izlazni signal  slušnog aparata  koji  zadovoljava akustičke potrebe korisnika, pošto je prethodno programiran od strane stručnjaka za slušne aparate. Pri   upotrebi slušnog aparata, tokom vremena se dešavaju promene u sluhu (s obzirom na stalno sticanje novih auditornih iskustava iz različitih sitacija), ali se one mogu brzo korigovati odnosno kompenzovati reprogramiranjem slušnog aparata.

Savremeni stav u vezi sa izborom slušnog aparata je da se osobi oštećenog sluha pokaže više tipova aparata kao i osnovni princip njihovog rada. Slušni aparat mora ne samo  da pokrije veličinu i tip oštećenje sluha svojim tehničkim karakteristikama,  već i da obezbedi dobru čujnost u onim situacijama u kojima se osoba oštećenog sluha najčešće nalazi. Stoga  sa praktičnog aspekta treba smatrati da je svaki slušni aparat specifičan za jednu osobu.

U principe audiološke rehabilitacije spadaju i:

Ponovno učenje slušanja.

Auditornim treningom osoba sa oštećenim sluhom uči kako da dopuni  rezidualni sluh, odnosno kako ponovo  da prepozna i razlikuje zvuke. 
Takva osoba će biti vraćena iz sveta tišine u normalni bučni svet  u kome svi mi živimo. Kada pacijent dobije slušni aparat, njegov svet će biti pun zvukova i šumova za koje je zaboravio da postoje. Kroz trening i stalno slušanje uspostavljaju se nove slušne navike (izdvajanje glasa iz okolne buke, " ignorisanje" okolnih šumova, uspostavljanje sopstvenog feed backa itd).
Pri formiranju novih slušnih navika potreban je određeni  period adaptacije, kako na fizičko prisustvo slušnog aparata , tako i  za  sticanje iskustva iz različitih situacija.

Čovekov auditorni sistem zahteva najmanje 90 do 120 dana za dostizanje optimalnog nivoa adaptacije na slušni aparat. To znači da se čak i one osobe koje imaju privremenu nesposobnost razumevanja govora koja ne odgovara stepenu oštećenja sluha, mogu se priviknuti na novi auditorni format, što zahteva određeno vreme.

Komunikaciona strategija

Osobu oštećenog sluha treba edukovati da bude u komunikacija sa drugim osobama asertivna (ali ne i agresivna), odnosno da diriguje ponašanjem druge osobe. Na ovaj način  olakšava se kontakt. Pri tome osoba oštećenog sluha treba da zamoli sagovornika da:

  • njegov govor bude jasan i spor,
  • da  pri govoru sagovornik ne viče, s obzirom na to da vika  uzrokuje distorziju govora,
  •  u toku komunikacije  ne sakriva usne,
  • gleda direktno u sagovornika,
  •  pri komunikaciji  sedi ispred jasnog  svetla,  da bi se izbegla senka na njegovom licu.

Takodje je potrebno da sagovornik pre početka komunikacije sa osobom oštećenog sluha skrene njegovu pažnju na sebe.

Primena pomoćnih sredstava odnosno sistema  za slušanje.

Zajednička karakteristika ovih  sistema je da omogućavaju  u toku rehabilitacionog postupka uspostavljanje dobrog odnosa izmedju govora i buke, čime se obezbedjuje dobra govorna razumljivost. Oni to čine na taj način što premošćuju akustički prostor između izvora i slušaoca putem elektromagnetnog polja  ili preko  radiotalasa.

Indukciona petlja je najstariji takav sistem koji je uveden početkom 70-tih godina. Ona predstavlja pojačanje zvučnog signala u slušnom aparatu putem  elektromagnetnog polja. Ovo polje  produkuje žičani sistem koji je smešten u prostoriji u kojoj se odigrava komunikacija. Obrada zvučnog signala se vrši u telefonskom kalemu slušnog aparata koji će  njegovom mikrofonu predati amplifikovani  signal.

FM (frekventno modulisani) radio sistemi rade kao velika polja i dizajnirana su da pokriju potrebe slušaoca u dvorani, u pozorištu itd.

Infracrvenim (IC) sistemima prenosi se audiosignal kroz nevidiljive svetlosne talase na frekvencijama oko 1000nm. Ovi sistemi se sastoje  iz modulatora, emitera i IC risivera.

Podrška grupe

Rehabilitacija se sprovodi :
-individualno,
-u malim grupama (ima prednost nad individualnim tipom rehabilitacije,  jer se pri njoj razmenjuju  iskustva izmedju učesnika u rehabilitacionom postupku koja su stečena u raznim situacijama). Takodje je veoma značajna  uzajamna psihološka podrška grupe.
-kombinovano

  • Aranžiranje u kući predstavlja uredjivanje kućnog ambijenta  na način koji će  olakšati komunikaciju sa sagovornikom. To podrazumeva raspoređivanje nameštaja tako da se pri audioverbalnoj komunikaciji sagovornik  postavlja nasuprot osobi oštećenog sluha, izbor elemenata  koji ne apsorbuju zvuk, ali  ublažavaju buku. Takođe je potebno i pojačati ili promeniti zvuk telefona ili zvonca na vratima.
  • Relaksacija (vežbe opuštanja) kao i umerena fizička aktivnost doprinose boljoj audiološkoj rehabilitaciji sobzirom da je slušanje sa slušnim aparatom u početku rehabilitacije izuzetno naporno i iziskuje veliku kocentraciju.

Audiološka rehabilitacija starih osoba je složen  proces. Za svaku osobu koja je pogodjena presbiakuznim procesom potrebno je napraviti individualni program audiološke rehabilitacije koji će odgovarati njenim potrebama.

Preporuke Modela

  • OPN
  • Alta 2
  • Nera 2
  • Ria 2
  • Sensei
  • Dynamo
  • Safari
  • Chili
  • Get
  • Go Pro