Audiometrijske metode ispitivanja čula sluha

Kod svih stanja nagluvosti neophodno je ispitati čulo sluha odnosno njegovu funkciju. Ova ispitivanja treba da daju odgovor na pitanje o kom se tipu oštećenja sluha radi (konduktivni, perceptivni ili mešoviti) odnosno u kom segmentu slušnog aparata je lokalizovana patološka lezija  kao i u kom stepenu.

Osnovni audiološki testovi za ispitivanje stanja sluha dele se na kvalitativne i kvantitativne, ali se oni u toj meri prepliću, da ova podela praktično i nema klinički značaj. Kvantitativne metode  nam pokazuju kakvo je stanje sluha nagluve osobe u odnosu na normalan sluh, dok kvalitativne metode  otkrivaju mesto oštećenja sluha.

Najjednostavnije metode kojima se može ispitati sluh  su šapat i govor, kao i kvalitativne metode  ispitivanja sluha zvučnim viljuškama (Rineov, Švabahov, Veberov, Želeov, Bingov test itd.). Iako  spadaju u istorijske postupke, one još uvek imaju svoju vrednost naročito za  grubu dijagnostičku orjentaciju.

Savremena audiološka dijagnostika podrazumeva primenu čitavog spektra ispitivanja  radi dobijanja što preciznijih podataka  o stanju čula sluha. Tonalna liminarna audiometrija je u svakodnevnoj kliničkoj praksi  osnovno sredstvo za ispitivanje stanja sluha. Ona se sprovodi pomoću elekroakustičnih  aparata  - audiometara, koji su u današnje vreme u potpunosti digitalizovani. Oni   proizvode čiste tonove u rasponu od 125 do 16000 Hz i sa pojačanjem svake frekvencije za 1 ili 5 dB u opsegu  od 0 do 120dB. Njima se ispituje vazdušna (preko slušalica) i koštana (preko vibratora) vodljvost zvuka. U rutinskoj kliničkoj proceduri ispituje se obično frekventni opseg od 125 do 4000 Hz (referentne frekvencije od 500,1000, 2000 i 4000 Hz). Ovom metodom se praktično ispituje prag čujnosti čistim tonovima i u zavisnosti od stepena pojačanja pojedinih frekvencija stanje sluha se može oceniti kao normalno (0-25 dB), blago oštećenje (25-40 dB), umereno oštećenje (40-55 dB) umereno ozbiljno (55-70 dB), ozbiljno (70-90 dB), veliko oštećenje (90 dB i više). Ispitivanje referentnih  frekvencija ima najveći značaj s obzirom na to  da  se radi o području ljudskog govora  i njihov  pad ispod 40 do 50 dB onemogućava normalan socijalni kontakt. Vrednosti pojačanja pojedinih frekvencija unosi se u mrežni koordinatni sistem koji se naziva audiogram. Prema izgledu krivih za vazdušnu i koštanu provodljivost i njihovom medjusobnom odnosu procenjuje se kvalitet  sluha (perceptivno, konduktivno, mešovito oštećenje).

Govorna audiometrija koristi se za procenu razumljivosti govora kao i procenu mogućnosti audiološke rehabilitacije. Izvodi se tako što se pacijentu na odgovarajućim intenzitetima, preko slušalica ili u slobodnom zvučnom polju, emituju uglavnom dvosložne reči koje on treba da ponovi. U vokalni audiogram se na apcisi upisuje intenzite izgovorenih reči, a na ordinati  procenat korektno ponovljenih reči. Osoba sa normalnim sluhom ima 100% razumljivost  na pragu od 20 dB. To se predstavlja  krivom  normalnog govornog audiograma koja je u obliku izduženog slova S. Kod konduktivnih i perceptivnih oštećenja sluha dobijaju se krive različitih oblika i položaja u  zavisnosti od  stepena oštećenja sluha.

U kliničkoj praksi je sve više u upotrebi metoda registrovanja spontane otoakustične emisije (SOE) koja se bazira na činjenici da samo zdravo uvo može odgovoriti na akustičnu stimulaciju. Ovakav tip provocirane aktivnosti  je jedno od svojstava  očuvanih spoljnih ćelija Kortijevog organa u unutrašnjem uvu. Metoda ima poseban značaj za ranu detekciju oštećenja  sluha kod novorodjenčadi već nakon 72 sata posle rodjenja.

Audiometrija kojom se  beleže  evocirani potencijali (BERA) predstavlja, kao i  otoakustična emisuja, objektivni način registrovanja aktivnosti pojedinih segmenata akustičkog aparata, počev od kohleje do kore velikog mozga u kome su smešteni slušni centri. Princip ovakvog ispitivanja baziran je na registrovanju promena u elektroencefalogramu koje nastaju nakon akustičnih stumulacija.

Za ispitivanje funkcije  konduktivnog sistema čula sluha kao i registrovanje patoloških stanja u srednjem uvu u svakodnevnoj praksi se  koristi impendancmetrija odnosno timpanometrija. Ova metoda je naročito važna kod ispitivanja konduktivne  redukcije sluha koja se javlja kod dece usled razvoja hroničnog sekretornog otitisa. Na osnovu ovih ispitivanja sluha, pored ostalih, donosi  se odluka o načinu lečenju nastalog poremećaja.

Preporuke Modela

  • OPN
  • Alta 2
  • Nera 2
  • Ria 2
  • Sensei
  • Dynamo
  • Safari
  • Chili
  • Get
  • Go Pro