Bolje dva nego jedan

Poznata je činjenica  da većina ljudi oštećenog  sluha najpre gubi senzitivnost za visoke frekvencije, koja je veoma važna za razumevanja govora. Jedno od objašnjenja je da se slušne ćelije koje primaju  zvuke visoke frekvencije nalaze blizu srednjeg uva, te su neprestano stimulisane. Čak i kada zvuci niske frekvencije uđu u uvo, njihov  talas u tečnosti mora proći  preko ćelija za visoke frekvencije da bi došao do onih za niskeZatim, nervna vlakna su organizovana tako da su vlakna za visoke frekvencije postavljena periferno, a ona za niske frekvencije ispod njih. Zbog toga trepljaste ćelije i nervna vlakna,  koji su  zaduženi za  visoke frekvencije trpe najveća oštećenja, pa se kod njih prvo i javljaju znaci oštećenja sluha.

Ukoliko postoji obostrano oštećenje sluha na približno istom nivou, preporučuje se obostrana primena slušnog aparata, jer se tako obezbedjuje bolja procena lokalizacije dolazećeg zvuka kao i bolje razumevanje govora u buci. Sa druge strane obostranom  upotrebom  aparata eliminiše se efekat "senke glave".

Kada osoba koja ima obostrano oštećenje sluša samo jednim uvom, teškoća u lokalizaciji zvuka može biti opasna, naročito u saobraćaju. Obostrana amplifikacija daje pacijentu sigurnost. Kada se nalazimo na ulici i čujemo trubu automobila, čulo sluha upozorava na opasnost  šaljuči zvučne signale mozgu. U nekoliko delova sekunde mozak uporedjuje informacije koje stižu iz oba uva prema snazi odnosno intenzitetu zvučnog talasa  i analizira koliko je potrebno vremena da zvučni impuls stigne do svakog uva. Tako se u istom momentu dobija informacija iz kog pravca dolazi vozilo  kao i koliko je daleko. Na taj način obostranim slušanjem  ne samo da se identifikuje izvor zvuka, već se odredjuje i njegova udaljenost od slušaoca. Sposobnost  određivanja tačne lokalizacije zvuka proističe iz fizičke distance  izmedju oba uva. To bi, na primer, značilo da ukoliko čujemo zvuk sirene automobila sa leve strane, ovaj zvuk stiže za delić sekunde ranije u levo uvo nego u desno. Ujedno sa te  strane ovaj zvuk dolazi i sa većom snagom. Na taj način u trenutku  znamo da se automobil brzo približava sa leve strane. To je prirodni način koji nam daje osećaj sigurnosti i  udobnosti u svakodnevnim situacijama.

Ako se kod obostranog oštećenja sluha slušni aparat  nosi samo na jednom uvu, mozak će postepeno gubiti sposobnost  korišćenja  zvučne informacije iz neamplifikovanog uva. Ovo se naziva auditorna deprivacija ili lišavanje mozga auditorne sposobnosti. Auditorna deprivacija se često dešava kada izostaje amplifikacija oštećenog uva  u toku dužeg perioda. Stoga je  potrebno da se što  ranije sprovede obostrana  amplifikacija kod obostranog oštećenja sluha, jer se tako i umanjuje rizik od auditorne deprivacije.

Osobe koje imaju gubitak sluha postepeno se tokom godina navikavaju na tišinu. Primena slušnog aparata će takve osobe naglo izložiti okolnim zvucima. Stoga je potrebno izvesno vreme za adaptaciju na relativnu glasnost uobičajenih zvukova. Slušni aparat ima mogućnost da redukuje interferenciju neželjenih zvukova iz okruženja, ali ne i da je kompletno eliminiše.

Ako  je korisniku slušnog aparata zvuk isuviše jak  da postaje  neugodan, to se naziva ,,problem tolerancije,,. Postojanje  ovog problema može stvoriti velike teškoće u podešavanju slušnog aparata. Medjutim, porast sofisticiranih mogućnosti slušnih aparata (multikanalna kompresiona tehnologija)  daju mnogo veće  mogućnosti   u pronalaženju rešenja  za ove auditorne teškoće. Kompresija dozvoljava podešavanje glasnosti odnosno jačine u okviru korisnog opsega, bez obzira na okruženje, tako da zvuci prestaju da budu neprijatni  za slušanje.

Praćenje normalnog govora je znatno otežano ukoliko istovremeno postoji i okolna buka ili tkzv. buka u pozadini. Osoba koja ima obostrano  oštećenje sluha pri odvijanju razgovora u bučnom okruženju ne može da odredi koliko je  udaljen izvor zvuka i tada joj je razgovor manje interesantan. Ukoliko se zamisli svakodnevna situacija kao što je to na primer vođenje konverzacije za vreme večere, vi ćete pokušati da vodite konverzaciju sa osobama do vas, ali  ćete istovremeno primetiti da i ostali za stolom vode konverzaciju. Ova buka iz pozadine koja potiče od njihovih glasova  stvaraće  poteškoće ne samo da čujete reči svog neposrednog sagovornika, već i da ih razumete.

S druge strane, slušanje samo jednim uvom  je psihički mnogo zamornije i predstavlja veći stres. Obostrana amplifikacija  omogućava slušanje sa manjom snagom odnosno zahteva manji stepen pojačanja. To se objašnjava činjenicom da kod obostranog nošenja slušnih aparata postoji biauralna sumacija. Studije su pokazale da auditorno slabljenje tj. lišavanje sluha u neamplifikovanom uvu koje loše čuje može rezultirati lošom govornom prepoznatljivošću koja se ne  dešava   kada je slušni aparat prisutan. Slabija amplifikacija smanjuje  mogućnost pojave zviždanja ili pištanja u slušnom aparatu, odnosno nastanak povratne sprege (feedback). Medjutim, ako je potrebna obostrana amplifikacija, treba prvo proveriti da li postoji  neki od uslova koji onemogućava  aplikaciju dva slušna aparata, a to  su: hronično zapaljenje jednog uva, velika razlika u skoru odnosno veliki disparitet u razumevanju govora izmedju jednog i drugog uva kao i  teškoće u fuziji obostrane akustičke amplifikacije.

Ukoliko se pacijent odluči za monoauralnu amplifikaciju iz finansijskih ili drugih razloga, onda je mnogo korisnije  da se amplifikuje  uvo sa širim dinamičkim opsegom ili uvo koje ima bolju sposobnost prepoznavanja govora. Profesionalne potrebe kao i spretnost mogu imati uticaja na odluku o tome koje će se uvo amplificirati.

Mozak je integralni deo auditornog sistema. Njemu su potrebni ulazni signali iz oba uva da bi se dobila informacija iz kog pravca dolazi zvuk.Sam proces slušanja se ne dešava u ušima već u mozgu. Mozak zahteva pouzdanu informaciju iz perifernog receptora odnosno uva da bi sam zvuk  dešifrovao na odgovarajući način. Korišćenjem samo jednog aparata u situacijama kada je potrebna obostrana amplifikacija redukuje mogućnosti stereoslušanja.

Biauralno slušanje ima stereoefekat koji omogućava dubinu percepcije zvuka. Monoauralno slušanje čini sve zvuke plitkim i površnim, ravnim i neprirodnim. Stereoslušanjem se ne obezbeđuje samo veća prirodnost zvuka već je zvuk tada i mnogo jasniji.

Da bi mogle da obezbede predstavljanje prave vizije zvuka, obe polovine mozga moraju da rade sihronizovano i harmonično. Imati sposobnost  obostranog slušanja je isto tako važno kao i imati sposobnost binokularnog  vida . Kao što mozak pretvara dve slike iz dva oka u jednu sliku, takva vrsta percepcije se dešava i u auditornom sistemu. Oba uva šalju signale ka mozgu, pri čemu signali putuju kroz moždano stablo komplikovanim nervnim putevima. Neki auditorni impulsi prelaze na suprotnu stranu i stimulišu suprotnu stranu mozga, dok drugi stimulišu istu stranu. Ovakav tip  kompleksnih  obrazaca akustičkih stimulusa čine tzv. auditornu inteligenciju. U slučaju monoauralnog slušanja odnosno ako nema bilateralne raspodele signala, auditorna inteligencija je smanjena. Biauralnom amplifikacijom omogućava se slanje auditornih poruka na obe strane mozga i sledstveni porast auditorne inteligencije.

Preporuke Modela

  • OPN
  • Alta 2
  • Nera 2
  • Ria 2
  • Sensei
  • Dynamo
  • Safari
  • Chili
  • Get
  • Go Pro