Oštecenja sluha izazvana prekomernom bukom

Buka je agens čijem je dejstvu čovek izložen počev već od svog rođenja. Ona predstavlja jedan od  vodećih uzroka oštećenja sluha i može se definisati kao neželjeni zvuk.

Hronična akustička trauma predstavlja  oštećenje sluha koje nastaje  zbog dugotrajnog izlaganja akustičkim nadražajima intenziteta  preko 80 dB. Obično se ovakva oštećenja sluha sreću kod radnika koji rade u fabrikama teške industrije (u livnicama, kovačnicama, rad sa pneumatskim čekićem, rad sa kompresorima, kod mašinista itd). Industrije sa velikim stepenom buke uključuju agroprivredu, rudarstvo, drvnu, transportnu industriju, vojnu industriju itd. Takodje i ekscesivno jaka muzika može vremenom uzrokovati nastanak hronične akustičke traume. U ovim uslovima obično je prisutna tzv. industrijska buka koja praktično predstavlja karakterističan  šum koji je uzrokovan radom više mašina  i uređaja. Naziva se još i ,,bela buka,, jer sadrži čitav spektar raznih zvukova, kao što ,,bela,, dnevna svetlost ima spektar raznih boja. Za razliku od ove industrijske buke, u urbanim sredinama, u svakodnevnim životnim uslovima prisutna je tzv.komunalna buka.

Orijentaciona šema izvora buke, njene jačine  i efekti koje prouzrokuje

Zvuci u okruženju NIVO BUKE (u dB) Efekt
Lansiranje rakete 180  
Neposredna blizina mlaznog motora 140  
Paljba iz vatrenog oružja 130 Prag bola
Pucanj groma, buka u diskoteci 120 Prag osetljivosti
Rad pneumatskog kompresora
Glasni rok koncert
115 -120 Izloženost veća od 1 minuta -rizik od nepovratnog oštećenja sluha
Neposredna blizina rada teških kamiona 100 Izloženost bez zaštite nije preporučljiva  više od 15 min.
Rad kosilice za travu
Podzemna železnica
Kamionski saobraćaj
Rad motocikla
90 Stvara izuzetnu neprijatnost i uznemirenost
Rad električnog brijača
Mnoga radna mesta u industriji
85 Nivo na kome počinje oštećenje sluha
Prosečna buka u gradskom saobraćaju 80 Izaziva neprijatnost i uzmenirenost. Otežava konverzaciju
Rad usisivača
Rad fena za sušenje kose
Unutrašnjost automobila
70 Ometajući nivo. Otežava komunikaciju telefonom
Normalna konverzacija
Rad šivaće mašine
Rad mašine za kucanje
60  
Mirna kancelarija
Rad rashladnog uređaja
50 Ugodnost
Rad frižidera 40  
Šapat
Tišina u biblioteci
30 Vrlo tiho
Šum normalnog disanja 10 Jedva čujno
  0 Najtiši zvuk koji može da detektuje ljudsko uvo

Neke procene govore da je vodeće profesionalno oboljenje u SAD upravo oštećenje sluha. Nacionalni institut za profesionalnu bezbednost i zdravlje preporučio je da se gornja dozvoljena granica industrijske buke ograniči na 85 dB. Statistike govore da je od 28 miliona Amerikanaca koji imaju oštećenje sluha, jedna trećina to oštećenje dobila usled delovanja buke.

Gubitak sluha koji nastaje pod dejstvom prekomerne i dugotrajne buke je senzoneuralnog tipa. Javlja se prvo  na području visokih frekvencija i to je razlog što ljudi koji borave u bučnom okruženju prvo počinju slabije da čuju visokofrekventne zvuke kao što su ženski i  dečji glasovi. Ova redukcija visokih frekvencija počinje neprimetno, tako da osoba koja je izložena buci relativno kasno primeti da slabije čuje, a tada su promene već uznapredovale i postale ireverzibilne. Gubitak visokih frekvencija (4000 Hz) uzrokuje i pojavu distorzije zvuka pa se govor teško razume i kada je dovoljno  čujan. Ljudi sa ovakvim gubitkom sluha imaju teškoće u razlikovanju konsonanata kao što su s, f, š, č i h.

U procesu oštećenja unutrašnjeg  uva delovanjem buke učestvuju fizički i individualni čionioci:

Fizički činioci:
Intenzitet buke predstavlja jedan od najvažnijih faktora buke. Jačina buke koja uzrokuje oštećenja počinje od 80 do 90 dB.
Spektar buke. Veće traumatizirajuće dejstvo imaju tonovi visoke frekvencije, dok su duboki tonovi manje štetni nego srednji i visoki. Međutim, i duboki tonovi mogu uzrokovati oštećenja ako su dovoljno velikog intenziteta. 
Ritam buke. Buka može biti po svom ritmu kontinuirana i diskontinuirana. Danas se pretpostavlja da kontinuirana buka uzrokuje veća oštećenja od diskontinuirane.
Trajanje buke  je takođe bitan element od kojeg zavisi stepen i brzina nastanka oštećenja sluha. Da bi nastala akustička trauma, intenzitet buke mora da bude iznad kritične granice. Izlaganje buci od  85 dB prouzrokovaće postepen gubitak sluha kod značajnog broja osoba, a još glasnija buka će samo ubrzati nastanak oštećenja sluha. 
Za nezaštićeno uvo dozvoljeno vreme ekspozicije  buci opada za jednu polovini za svako povećanje od  5 dB prosečnog nivoa. Tako je, na primer, ekspozicija limitirana na 8 sati za 90 dB, za 95 dB iznosi 4 sata, dok je za buku od 100 dB  ta izloženost 2 sata. Najveća moguća  ekspozicija buci za nezaštićeno uvo je 15 minuta na 115 dB. Bilo kakva buka iznad 140 dB nije dozvoljena. Stoga se u SAD vrši obavezno kontrolisanje stanja sluha na radnom mestu. Ovo uključuje godišnji slušni test za sve radnike koji rade u buci prosečne vrerdnosti 85 dB ili više za vreme osmočasovnog radnog vremena. Da bi se sprečilo oštećenje unutrašnjeg uva, vreme izloženosti buci mora da se smanjuje sa porastom intenziteta.

Individualni činioci:
Individualna osetljivost. Postoji različita individualna osetljivost  na buku.
Životno doba. Osetljivost na buku je  upravo srazmerna starosti osobe koja joj je izložena.
Ranija oboljenja akustičkog organa. Ukoliko već postoji oboljenje unutrašnjeg i srednjeg uva lakše će nastati akustička oštećenja. U slučajevima oštećenja srednjeg uva dolazi do izostanka aktiviranja fizioloških zaštitnih mehanizama koji štite unutrašnje uvo od dejstva prejakog zvuka.

Pod uticajem prekomerne i dugotrajne buke dolazi do oštećenja senzornih ćelija Kortijevog   organa. One počinju najpre da gube svoje treplje, a zatim i svoju unutrašnju strukturu. Pri tome je stepen oštećenja Kortijevog organa unutrašnjeg uva direktno proporcionalan stepenu povećanja zvučnog pritiska. Zatim, pri dejstvu hronične akustičke traume nađene su i promene u smislu rupture i dislokacije bazilarne membrane unutrašnjeg uva, a kod najtežih oštećenja čak i potpuni nestanak Kortijevog organa. Pretpostavlja se da je potrebno da prođe nekoliko godina da bi se razvili znaci oštećenja sluha koje nastaje usled dejstva buke.

Simptomi koji se razvijaju kao posledica dejstva buke mogu biti otološki (od strane samog uva) i opšti.

Otološki simptomi se razvijaju kao posledica direktnog dejstva buke na organ sluha. Nagluvost je senzoneuralnog tipa i u početku se neprimetno i polako razvija. Njenom nastanku može da prethodi povremeno zujanje (tinitus) koje je visokofrekventnog karaktera. Tinitus je veoma važan znak koji upozorava da je već došlo do oštećenja neuroepitela unutrašnjeg uva.

U početku ovi simptomi traju nekoliko sati nakon izlaganja buci, da bi se zatim povukli nakon odmora. Međutim, njihovo trajanje nakon izlaganje buci se sve više prolongira  proporcionalno dužini trajanja ekspozicije buci, tako da od početnog oštećenja sluha koje je privremenog karaktera,  ako se  i dalje nastavi sa ekspozicijom, nastaju trajna oštećenja. Pogodjena su oba uva gotovo uvek podjednako, odnosno simetrično. Audiometrijski se najpre registruje  redukcija sluha u području visokih frekvencija u vidu zupca (skotoma) obično na 4000 Hz,  a zatim  se širi i na frekvencije srednjeg  i višeg područja, ukoliko se izloženost buci nastavi. Oštećenje sluha je na  kraju ireverzibilno i prati ga loše razumevanje govora.

Medjutim, paralelno sa bukom koja se javlja kao štetni faktor, u industrijskoj tehnologiji  prisutne su i vibracije. One zajedno uzrokuju nastanak opštih  simptoma koji su posledica njihovog dejstva na centralni nervni sistem, zatim kardiovaskularni, digestivni, endokrini i druge.  Kao prvi simptomi nakon izlaganja buci javljaju  se povremena nesanica, nervoza, depresija, razdražjivost, brzo  zamaranje itd.  čineći na taj način kliničku sliku  kompleksnom (,,sindrom izazvan bukom,,).  Mogu se javiti i kardiovaskularni poremećaji u vidu hipertenzije, tahikardije itd. Gastointenstinalni simptomi manifestuju se u vidu opstipacije, nadutosti, loše resorpcije hrane i poremećaja varenja, povećanog lučenja stomačne kiseline itd.

Lečenje  medikamentima nema nekog većeg efekta.

U slučaju trajnog oštećenja sluha koje onemogućava dobar socijalni kontakt, adekvatna komunikacija se uspostavlja amplifikacijom zvuka slušnim aparatima.

Mere zaštite od buke predstavljaju  osnovni način  sprečavanja nastanka ovog ireverzibilnog oštećenja sluha.

MERE ZAŠTITE OD BUKE

Opšte mere zaštite su oni postupci koji su usmereni na usavršavanje  procesa proizvodnje, nastojanje da se obezbedi rad mašina sa što manje buke i vibracija, izolaciju radnih prostorija odnosno hala itd. Prevencija delovanja buke ili njeno ublažavanje, odnosno slabljenje njenog dejstva vrši se izgradnjom akustičkih pregrada ili prepreka  koje obično služe za redukciju nivoa buke  koju stvaraju mašine na radnom mestu. Ove mere se realizuju interdisciplinarno odnosno angažovanjem raznih profesija kao što su urbanisti, arhitekte, inženjeri, itd.

Neophodno je da se pri zapošljavanju osoba na poslovima koji se odvijaju u nepovoljnim uslovima, pre početka rada proceni stanje sluha i eventualna osetljivost na buku. Osetljivost slušnog aparata na  buku ispituje se testom zamora organa sluha.

Lična zaštita od buke se sprovodi preventivnim pregledima sluha kod radnika koji su eksponirani  buci (audiometrijski monitoring najmanje dva puta godišnje), stalnom kontrolom nivoa buke u prostorijama u kojima se obavlja rad odnosno proces proizvodnje.

Individualna zaštita od buke se sprovodi primenom raznih opturatora (antifona), umetaka tj plastičnih čepova koji se plasiraju u spoljni  slušni kanal, mufova, primenom kaciga ili šlemova, slušalica kao i drugih vrsta slušnih protektora. Propisno podešeni umeci ili mufovi redukuju buku za  15 do 30 dB. Dobri umeci i mufovi su približno jednake  efikasnosti, mada su umeci bolji za zaštitu od niskih frekvencija, a mufovi od visokih. Istovremeno korišćenje umetaka i mufova redukuje buku za daljih 10 do 15 dB. Ova kombinacija bi bila vrlo efikasna u redukciji buke koja  prelazi 105 dB. Nasuprot ovim sredstvima koja su projektovana za zaštitu, običan komad vate ili hartije koji se stavi u slušni kanal predstavlja vrlo slabu zaštitu (oni redukuju buku samo za 7 dB).

Pored dobre zvučne zaštite, sredstva za zaštitu od buke moraju biti  i komforna, tako da se moraju  probati i nekoliko vrsta protektora da bi se našao odgovarajući koji će se onda stalno nositi. Medjutim, studije su pokazale da je kod radnika koji rade u buci i imaju obavezu nošenja lične zaštite, efikasnost  redukcije buke  upola manja ako se zaštita ne nosi stalno i propisno. Za vreme jednočasovne izloženosti buci bez zaštite, radnik je izložen 1000 puta većoj zvučnoj energiji  nego kada nosi opturator ili muf. Kada se propisno koriste protektori, sopstveni glas postaje dublji i znatno glasniji. To se koristi kao siguran znak da su protektori propisno postavljeni.

Poput naočara za sunce koje omogućavaju bolje gledanje kod izuzetno sjajnog ili bleštavog svetla, tako i protektori povećavaju govornu razumljivost u vrlo bučnim sredinama. Čak i u potpunoj tišini, osoba sa normalnim sluhom koja nosi protektor može dobro da razume   konverzaciju. Slušni protektori neznatno redukuju sposobnost  razumevanja govora kod osoba čiji je sluh oštećen ili koje imaju smanjenu mogućnost razumevanja normalne konverzacije. Medutim, izuzetno je važno da osobe sa oštećenjem sluha imaju zaštitu u bučnom okruženju da bi se sprečilo dalje oštećenje njihovog sluha. Stoga se može reći da u slučaju postojanje buke, njene posledice treba prevenirati sprovodjenjem programa za zaštitu sluha. Dobar program ove vrste sadrži godišnje testiranje sluha, merenje nivoa buke na radnom mestu i  korišćenje auditorne zaštite. Sprovode  se i mere koje se odnose  na poboljšanje  organizacije rada pravljenjem češćih pauza, redukcija radnog vremena, produženje godišnjih odmora, izmeštanje ugroženih radnika iz bučnih okruženja itd.

Hronična oštećenja sluha kod  radnika u industriji  i drugim delatnostima u kojima je zastupljena buka  spada u grupu profesionalnih oboljenja gde su najbitnije mere prevencije odnosno zašite.

Preporuke Modela

  • OPN
  • Alta 2
  • Nera 2
  • Ria 2
  • Sensei
  • Dynamo
  • Safari
  • Chili
  • Get
  • Go Pro