Izbor kandidata za slušni aparat

Izbor kandidata za slušni aparat

Slušni aparati su nekada bili preporučivani samo pacijentima  sa konduktivnim gubitkom  sluha. Ovi pacijenti su imali dobro očuvanu sposobnost razumevanja govora  i visoku toleranciju za jake zvuke. S druge  strane, pacijenti  sa senzoneuralnim oštećenjem sluha  i smanjenom sposobnošću razumevanja govora nisu bili uzimani u obzir kao kandidati za amplifikaciju. Sa napretkom hirurške tehnike srednjeg uva, većina konduktivnih lezija se leči operativno,  pa  je  time kod ovih  pacijenata  smanjena potreba za slušnim aparatima. Tako imamo sa jedne strane smanjenje broja  kandidata za slušni aparat sa konduktivnim oštćenjem sluha,  a sa druge porast broja onih sa  senzoneuralnom lezijom.

Senzoneuralne lezije  predstavljaju poseban  izazov za izbor slušnog aparata i njegovo podešavanje. Zbog smanjene sposobnosti razumevanja govora i suženog   dinamičkog opsega,  posebno  u području visokih frekvencija, kod pacijenata sa senzoneuralnim gubicima sluha potrebno je  obratiti posebnu pažnju na podešavanje pogodnih parametara slušnih aparata, ali i  predočiti   pacijentu šta može realno da očekuje od slušnog aparata. Osnovni   kriterijumi  za odredjivanje  slušnog  aparata su  gubitak normalne slušne funkcije i nemogućnost korigovanja ovog gubitka hirurškim procedurama ili lekovima.

Kod konduktivnog oštećenja  sluha unutrašnje uvo je kod većine slučajeva očuvano i ovaj problem se rešava uglavnom hirurški. Medjutim, ako je hirurška intervencija kontraindikovana ili je pacijent odbija, predlaže se  primena slušnog aparata.

Kod senzoneuralne redukcije sluha, stanje  u unutrašnjem uvu se značajno razlikuje od pacijenta do pacijenta. Sposobnost obrade zvuka ne može se proceniti samo na osnovu tonalne liminarne audiometrije. Dve osobe sa senzoneuralnim oštećenjem sluha i identičnim tonskim audiogramom mogu imati potpuno različite sposobnosti obrade zvučnih signala. Za osobe sa blagim do umerenim senzoneuralnim gubicima sluha tipično je da čuju  glasne delove govora  kao što su  samoglasnici a, o, i, e, ali ne i bezvučne konsonate kao što su  t, p, k, f, s  i  č koji se nalaze u visokotonskom frekventnom spektru koji je kod njih sužen.  Visokofrekventni zvuci nose značenje reči i ukupnu razumljivost govora dok  niskofrekventni nose njegovu snagu. Rezultat toga je da pacijent čuje govor,  ali da ga ne razume.

Korist od  slušnog aparata  je veća ukoliko je stepen gubitka sluha manji. Govorna razumljivost je obično smanjena u slučajevima velike redukcije sluha, te se na taj način i direktno smanjuje korist od  amplifikacije.

Faktori  koji  odredjuju  kandidata za slušni aparat mogu se podeliti na audiološke i motivacione.  Audiološki faktori uključuju  tip gubitka sluha i njegov stepen, kao i sposobnost razumevanja govora. Prosečna orijentaciona vrednost gubitka sluha koja onemogućava socijalni kontakt odnosno efikasnu audioverbalnu komunikaciju predstavlja gubitak sluha izmedju 40 i 50 dB na govornim frekvencijama. Motivacioni faktori odnose se na pacijentove životne navike kao i informisanost  o problemu oštećenja sluha.

Motivacija za korišćenje slušnog aparata ima direktan uticaj na njegov korisni efekat, a time i  na stepen poboljšanja kvaliteta života osobe sa redukovanim sluhom. Negiranje  postojanja slušnog problema  smanjuje motivaciju, a time i  pacijentov potencijal za korišćenje slušnog  aparata. Blagi gubici sluha se lakše podešavaju sa tehnološke tačke gledišta. Ukoliko  se čeka da proces oštećenja progredira, to povećava  teškoće u podešavanju slušnog aparata.

Slušni aparat treba da obezbedi nekoliko karakterističnih  efekata  korisniku. Osnovni  je  obezbeđivanje  pojačanja normalnog konverzacionog govora do nivoa koji su maksimalno razumljivi tj. poboljšanje   komunikacije. Drugi je omogućavanje  pacijentu da čuje ostale zvuke iz okoline kao što su zvuci koji upozoravaju na opasnost ili muzika. Takodje slušni aparati moraju da obezbede  proces edukacije, posebno  kod dece oštećenog sluha. Kod ove populacije  slušni aparati omogućavaju  razvoj normalnog jezika, govornih sposobnosti kao i intelektualni razvoj.

Idelani kandidati  za slušni aparat su oni pacijenti  sa  blagim i  umerenim oštećenjem sluha, a imaju teškoće u ostvarivanju audioverbalne komunikacije. Mnoge osobe koje imaju dobru čujnost sa jedne strane mogu relativno dobro kompenzovati gubitak sluha na drugom uvu, što znači da većina onih koji  imaju slušni aparat,  imaju i obostrano oštećenje sluha.

Medjutim savremeni digitalni slušni aparati mogu korigovati različite stepene gubitka sluha pa čak i teža oštećenja uz adekvatnu audiološku rehabilitaciju.  

Preporuke Modela

  • OPN
  • Alta 2
  • Nera 2
  • Ria 2
  • Sensei
  • Dynamo
  • Safari
  • Chili
  • Get
  • Go Pro