Iznenadni gubitak sluha (IGS)

Iznenadni gubitak sluha (IGS)

Iznenadni gubitak sluha (IGS) je jedna od nerešenih misterija u otorinolaringologiji. Može se desiti da uveče odete  na spavanje sa normalnim sluhom, a  već ujutru primetite da imate oslabljen sluh. Ovako se dešava u oko jedne trećine pacijenata, a ostali otkriju da imaju problem sa sluhom kada pokušaju da koriste telefon.

Osnovna karakteristika  ovog  tipa oštećenja sluha je njegov brzi nastanak. Iznenadne nagluvosti  nastaju naglo u toku nekoliko minuta ili sati. U nekim slučajevima može da dođe do potpunog gubitka sluha.

Iznenadni gubitak sluha se definiše kao oštećenje sluha koje zahvata najmanje tri susedne  frekvencije u kojima se beleži pad veći od 30 dB, a koje se  dešava u okviru 72 časa ili za kraće vreme. Većina pacijenata saopštava da je gubitak sluha nastao za nekoliko minuta  do nekoliko sati. Javlja se podjednako kod oba pola, u dobu  između tridesete i pedesete godine. Najčešće pogađa mlađe osobe koje su bez ikakvih manifestacija vaskularnih bolesti, metaboličkih, infektivnih  ili drugih.

Gubitak sluha je obično  unilateralan odnosno javlja se samo na jednom uvu, s tim što oba uva imaju istu vulnerabilnost za njegovu pojavu.  Obostrano  pojavljivanje   IGS dešava se u  2% pacijenata. U toku godine 5 do 20 osoba na 100 000 može oboleti od IGS.

Većina studija nije našla da je  pojava oboljenja vezana za neku od sezona, geografsko područje ili rasu.

Poremećaj je često udružen sa zujanjem (tinitusom)  kao i  vrtoglavicom (vertigom). Zujanje u uvu kao i osećaj njegove zapušenosti može da prethodi gubitku sluha i pojavi vrtoglavice. U oko 50% slučajeva  pacijenti se žale na konkomitantnu nestabilnost i vrtoglavicu ili opisuju kratak period  fluktuacije sluha  pre njegovog gubitka.

Stepen oštećenja sluha može da varira od blagog do ozbiljnog i obuhvata različite delove čujnog frekventnog opsega. 
Iznenadni gubitak sluha  može biti privremen ili trajan. Po nekim autorima oni  pacijenti koji imaju vertigo imaju čak bolju prognozu nego  oni  kod kojih ga nije bilo.

Šta uzrokuje iznenadni gubitak sluha?

Postoji nekoliko teorija o nastanku ovog gubitka sluha koji mnogo više liči na simptom nego na oboljenje. One navode kao mogući  uzrok virusno, vaskularno,  autoimuno oboljenje kao i rupturu membrana. Ova poslednja teorija pretpostavlja  da  dolazi do rupture sekundarne membrane na fenestri rotundi  i posledičnog formiranja perilimfatične fistule ili  rupture intrakohlearne membrane  što uzrokuje mešanje endolimfe sa perilimfom. Međutim, nijedna od teorija nije sa sigurnošću dokazana. Takođe se smatra da nekoliko ovih mehanizama mogu  imati simultanu ulogu u nastanku iznenadne nagluvosti. Kao pomažući faktori često se navode psihičke traume odnosno stresogene situacije, ponovljeni migrenozni napadi itd.

Po mnogim autorima IGS je idiopatskog  karaktera, odnosno bez poznatog uzroka. Međutim, postoje i dokazi da je ovaj oblik gubitka sluha  uzrokovan virusima u oko 60 % svih slučajeva.  Najčešće detektovani virusi u slučajevima nastanka akutnog gubitka sluha su virusi influence tipa B, CMV, virus mumpsa, rubeole, varičele, morbila, infektivne mononukleoze i herpes 1 virusi .

Iznenadni gubitak sluha se dijagnostikuje na osnovu podatka o rapidnoj, iznenadnoj i unilateralnoj redukciji sluha. Kliničkim otorinolaringološkim pregledom obično se konstatuje uredan nalaz. Međutim, sam podatak koji daje pacijent  o brzini nastanka slabljenja sluha zahteva  sprovođenje ispitivanja  sluha tonalnom liminarnom audiometrijom.

Diferencijalno dijagnostički dolaze u obzir vaskularne i autoimune bolesti, Menierova bolest i neurinom akustičkog nerva (koji se dijagnostikuje u oko 4 do 6% akutno nastalih gluvoća). Pregledom je neophodno isključiti akutno zapaljenja srednjeg uva, a potrebno je razmatrati i mogućnost izloženosti dejstvu ototoksičnim lekovima.

Kako se leči iznenadni gubitak sluha?

Neki autori saopštavaju da je spontani oporavak do “funkcionalnog slušnog nivoa“ moguć u oko 65% slučajeva. Neki nalazi ukazuju da se 90 % pacijenata oporavi sa blagim oštećenjem sluha, a samo 5% ostaje sa velikim oštećenjem. Drugi imaju procene da se oko jedne trećine pacijenata oporavi spontano u potpunosti, isto toliko se oporavi uz deficit, a kod jedne trećine uopšte ne dolazi do oporavka.

Spontani oporavak se obično dešava u okviru dve nedelje od početka oštećenja. Uglavnom obuhvata pacijente kod kojih  je oštećenje umerenog stepena, bez obzira na frekventni opseg. Dokazano je  da su najvažniji faktori u oporavku sluha stepen početnog oštećenja, izraženost vertiginoznih smetnji, kao i vreme javljanja lekaru. Ostali faktori koji učestvuju u prognozi oboljenja  su starost pacijenta i oblik inicijalnog audiograma. Tinitus koji je prisutan u oko 70 d0 85 % slučajeva nema prognostičku vrednost. Međutim, gotovo je pravilo da što su pragovne vrednosti pogođenih frekvencija više očuvane, to je i veća verovatnoća za njihov oporavak.

S obzirom na to da se spontani oporavak dešava kod velikog broja osoba sa  IGS, postoji i stav da aktivno lečenje i nije neophodno u slučaju manjih auditornih oštećenja.

U lečenju iznenadnog gubitka sluha koriste se kortikosteroidni lekovi kao što je prednison. Medutim, postoje različiti rezultati o uspešnosti ovakvog lečenja, kao i o načinu njegovog sprovodjenja. Neki predlažu visoke doze kortikosteroida intravenskom aplikacijom,  dok drugi saopštavaju dobre rezultate posle  transtimpanalnog ubrizgavanja leka.

Zbog moguće virusne etiologije u nastanku IGS, daju se antiviralni lekovi (aciklovir). Kao jedan od terapijskih postupaka predlaže se i hiperbarična oksigenoterapija koja uključuje deset uzastopnih  devedesetominutnih terapija.

Kod srednje teških  i teških oštećenja sluha  daju se  vazodilatatori u infuziji  kao i lekovi koji smanjuju viskozitet krvi. Ovakav  terapijski  pristup  pretpostavlja da se tako pospešuje dopremanje kiseonika u unutrašnje uvo, odnosno njegova oksigenacija. Takodje se savetuje i  davanje antihistaminika i vitamina.

S obzirom na to da se kao jedan od mehanizama nastanka bolesti navodi i poremećaj u stvaranju i elimininaciji endolimfe usled poremećaja mikrocirkulacije u unutrašnjem uvu, primenjuju se i  diuretici  kao i lekovi koji snižavaju intralabirintni pritisak. U ovu grupu medikamenata spadaju  hiperosmolarne supstance (hipertonična glukoza, manitol itd).

Kao invazivna metoda lečenja preporučuje se blokada gangliona stelatuma radi konsekutivne vazodilatacije.

U slučaju da zaostane oštećenje sluha u  stepenu koji  remeti dobar socijalni kontakt, predlaže se slušni aparat kako bi se kompenzovao nastali gubitak sluha.

Preporuke Modela

  • OPN
  • Alta 2
  • Nera 2
  • Ria 2
  • Sensei
  • Dynamo
  • Safari
  • Chili
  • Get
  • Go Pro