Kako radi digitalni slušni aparat

Slušni aparati se razlikuju po načinu amplifikacije zvuka odnosno obrade zvučnog signala. Osnovna podela je na analogne  i digitalne slušne aparate.

Ova dva tipa slušnih aparata se medjusobno značajno razlikuju. Dok analogna tehnologija na konvencionalni način obradjuje zvuk, dotle digitalna tehnologija to radi na najsavremeniji način. Prvi digitalni slušni aprat  je uveden u upotrebu 1996.g. od Oticona, poznatog proizvođača slušnih aparata iz Danske.

Svi digitalni slušni aparati se sastoje od 5 glavnim komponenti: mikrofona, konvertera za pretvaranje analognog signala u digitalni kod, procesora, konvertera za pretvaranje digitalnog u analogni signal i risivera. Zvučne talase sakuplja mikrofon, koji ih  pretvara u električni signal. Signal zatim prolazi kroz konverter koji pretvara analogni signal u digitralni kod. U njemu se vrši kvantitativna obrada koja  se sastoji u pretvaranju signala u različite sekvence binarnog sistema (1 i 0). Konverter dobrog kvaliteta koji se koristi za ovu svrhu može napraviti promenu  dolazećeg signala 20 000 puta u sekundi ili i više. Ove sekvence se tada šalju u ,,srce,, aparata odnosno u procesor gde se signali filtriraju kroz razne pojaseve ili kanale i gde se vrši njihovo podešavanje u zavisnosti od programa koji je prethodno izabran odnosno podešen prema specifičnom gubitku sluha. Obradjeni signali iz takvih kanala prolaze kroz drugi konverter koji sada pretvara digitalno obradjeni signal u analogni. Ovaj signal zatim putuje do risivera gde se ponovo pretvara u akustički signal koji  sada predstavlja korisnu informaciju. Stoga je slušni aparat u suštini mali kompjuterski čip u kome se manipuliše zvučnim impulsom odnosno njegovom frekvencijom i jačinom, a on se zatim predaje korisniku slušnog aparata kao čist zvuk koji je precizno podešen. Postoji nekoliko faktora koji su značajni pri izboru slušnog aparata. Sagledavanje karakteristika slušnog aparata odnosno njihovo bolje razumevanje pomaže u lakšem izboru odgovarajućeg aparata:

Broj kanala ili područja

Digitalni slušni aparati imaju karakteristične pojaseve (područja) ili kanale u kojima se vrši obrada svake frekvencije ponaosob. Naime, govor se sastoji od tonova različitih frekvencija, a to  su niskofrekventni samoglasnici (A, E , I, O i U) koji nose glasnost odnosno jačinu govora i visokofrekventni konsonanti  koji nose razumljivost (S, C, Š, Z). Oštećenje sluha  obično ne pogadja sve frekvencije podjednako.Većina slušno oštećenih osoba ima gubitak na visokim frekvencijama, što čini da teže čuju visokofrekventne zvuke (na primer ženske i dečje glasove, crvrkut ptica itd). Ove osobe čuju neke zvuke relativno dobro na niskim frekvencijama,  ali ne čuju jasno govor s obzirom na to  da im nedostaje deo visokofrekventnog  spektra. Slušnim aparatom se tačno kompenzuje stepen  redukovane jačine sluha na odredjenoj frekvenciji. Stoga ovi kanali ili pojasevi u digitalnom slušnom aparatu dozvoljavaju precizno podešavanje pojedinih frekvencija. Broj kanala koji je potreban osobi oštećenog sluha upravo zavisi od stepena oštećenja sluha. Neki slušni aparati imaju veći broj kanala nego drugi. Ukoliko osoba ima gubitak sluha kroz  veći deo frekventnog spektra u različitom stepenu, tada će biti potreban i veći broj kanala. Ukoliko postoji gubitak sluha podjednako na svim frekvencijama (tzv. ravna audometrijska kriva), to se može korigovati samo sa dva kanala. Iako se danas prave slušni aparati sa sve većim brojem kanala, to ne podrazumeva uvek i bolji rezultat u amplifikaciji zvuka. Omnidirekcioni mikrofoni služe da sakupe zvuke iz svih pravaca. Slušni aparati mogu imati dva mikrofona ili dva ili tri mikrofonska priključka tzv. porta koji omogućavaju da snaga zvučnog signala koji dolazi iza korisnika bude slabija od signala koji dolazi spreda. Na taj način se omogućava bolje praćenje  sagovornika koji je frontalno postavljen,  dok se istovremeno umanjuje efekat okolne buke. Ovo je samo jedan od mehanizama za izdvajanje govornog signala iz buke, koji omogućava da osoba oštećenog sluha čuje  čist i jasan govor. Kao što se vidi, direkcioni mikrofoni se koriste u situacijama gde je izražen efekat  buke, te se preporučuju kod socioaktivnih osoba koje povremeno dolaze i u situacije da budu okruženi bukom (restoran, skupovi, sastanci itd). Ovaj način mikrofonske regulacije za  umanjivanja efekta pozadinske buke  uglavnom se koristi kod odgovarajućeg tipa aparata ( u uvu i zaušni tip aparata).

Multimemorijska komponenta označava da slušni aparat ima različite programe za razne situacije u kojima može da se nađe korisnik. Digitalni slušni aparati obično imaju 2 do 3 slušna programa odnosno memorije. Oni se podešavaju od strane stručnjaka za slušne aparate prema najčešćim situacijama u kojima će se naći njihov korisnik i uglavnom ih koriste oni koji često menjaju sredine. Ovi multiprogramski aparati nude rešavanje akustičkih situacija kao što su mirna sredina, koncertna sredina ili bučna situacija.
Medju važnim karakteristikama digitalnih slušnih aparata je i mogućnost multikanalne kompresije, eliminacije akustičkog feedback-a kao i drugi mehanizmi koji omogućavaju redukciju buke iz korisnog signala. Na taj način korisnik slušnog aparata  nedostatak čujnosti kompenzuje amplifikovanim zvukom koji je u potpunosti prirodan i udoban za slušanje.
Digitalnom obradom zvučnog impulsa u slušnom aparatu dobija se redukovanje buke iz pozadine, poboljšana jasnoća govora uz istovremenu kontrolu pojave neželjenog pojačanja zvuka. Na taj način se primenom digitalne tehnologije  slušnog  aparata postiže bolji kvalitet slušanja, a time i života. 

Preporuke Modela

  • OPN
  • Alta 2
  • Nera 2
  • Ria 2
  • Sensei
  • Dynamo
  • Safari
  • Chili
  • Get
  • Go Pro