Određivanje slušnog aparata

Određivanje slušnog aparata predstavlja  složen proces koji zahteva angažovanje više stručnjaka, odredjeno vreme  za realizaciju, kao i materijalno  obezbedjenje nabavke  slušnog aparata.Vreme koje je potrebno da bi se napravio dobar izbor slušnog aparata uključuje i period navikavanja na slušni aparat uz povremeno njegovo podešavanje, što je neophodno da bi slušni aparat ispunio svoju svrhu.

Odredjivanje slušnog aparata uključuje nekoliko etapa:

Planiranje
Pored audiologa (otorinolaringologa) i pacijenta, u donošenje odluke o aplikaciji slušnog aparata obično je uključena i porodica pacijenta. Pri planiranju se mora  uzeti u obzir i raznovrsnost  životnih okruženja u kojima se  pacijent nalazi. Multidisciplinarni model u kojem su angažovani otorinolaringolog, audiolog, psiholog, socijalni radnik, surdopedagog  i drugi  zahteva dinamičku komunikaciju izmedju učesnika (pacijenta, porodice i stručnjaka) sa  ciljem  podizanja kvaliteta života osobe oštećenog sluha. Ova saradnja je naročito važna kada su u pitanju deca i osobe  starijeg  životnog  doba.

Audiološka evaluacija procenjuje tip i stepen slušnog gubitka i istovremeno određuje  kriterijume za odredjivanje kandidata za slušni aparat. Uobičajeni  metod merenja sluha je  tonalna  liminarna audiometrija  koja koristi čiste tonove na pragu čujnosti. To su  sinusoidni zvučni impulsi na različitim frekvencijama od 250 do 8000 Hz. Medjutim, govor nije statički čist ton već složeni dinamički signal. Danas se zna  da se  čisti tonovi obrađuju na nižim  nivoima  centralnog nervnog sistema, dok  se govorni deo signala obrađuje  na višim  nivoima. Ovi testovi čistim tonovima pokazuju senzitivnost na zvuk, ali ne i stanje na višim nivoima.

Medicinska evaluacija 
Medicinsko ispitivanje koje prethodi određivanju slušnog aparata započinje inspekcijom ušne školjke, spoljnjeg slušnog kanala i srednjeg uva. Omotač ili  košuljica u kojoj je smešten sadržaj aparata predstavlja otisak spoljnjeg slušnog kanala ili ušne  školjke. On mora da bude potpuno priljubljen uz strukture spoljnjeg uva kako bi se sprečilo nastajanje  akustičkog feedback-a. Sa druge strane, kanal mora da bude potpuno zdrav, jer je  izložen stalnom pritisku slušnog aparata. Medjutim, čak i  donekle izražene malformacije ušne školjke kao i spoljnjeg slušnog kanala ne predstavljaju problem za amplifikaciju slušnim aparatima ukoliko je kohleja normalna, jer je u tim uslovima koštana provodljivost za zvuk očuvana. Kontraindikacije  za ovakvo zatvaranje  spoljnjeg slušnog kanala su zapaljenja kanala kao i hronično zapaljenje srednjeg uva.

Prekomerno stvaranje cerumena je čest problem kod upotrebe slušnog aparata. Tada slušni aparat potiskuje ceruminozne naslage prema bubnoj opni što ometa provodjenje zvučnog signala kroz spoljni slušni kanal. Čak i najmanja količina cerumena u blizini risivera može dovesti do nastajanje problema sa feedback-om. To zahteva povremeno čišćenje kanala od naslaga kao i toaletu slušnog aparata.

Izbor slušnog aparata 
Najbolji slušni aparat je onaj koji može da zadovolji potrebe pacijenta u različitim zvučnim okruženjima.

Pacijent treba da se informiše o tipovima i vrstama  slušnih  aparata kao i o njihovim     prednostima i ograničenjima. Lekar procenjuje karakteristike pacijenta (fizičke, psihološke, socijalne i ostale) koje će na kraju uticati na  izbor slušnog aparata. Na primer, aparat koji je kompletno smešten u kanalu (CIC) i veoma prihvaćen od pacijenata iz kozmetskih razloga, zahteva prethodno utvrdjivanje pacijentovih sposobnosti u četiri domena. U fizičkom, pacijent mora imati odredjene karakteristike slušnog kanala da bi aparat dobro prijanjao i bio udoban, ali i spretnost ruku za njegovo postavljanje i vadjenje. U psihološkom smislu pacijenti su dobri kandidati za kanalni tip slušnog  aparata (CIC) ukoliko imaju veliku odbojnost prema aparatu koji se vidi (stigma efekat). U domenu komunikacije kandidati za CIC mogu da imaju gubitak visokih frekvenci od blagog do ozbiljnog nivoa, ali ne i težih. U socijalnoj sferi, prethodno treba utvrditi da li pacijent ima odgovarajuću podršku  u svojoj okolini i pomoć u aplikaciji aparata ukoliko je ona potrebna.

Podešavanje slušnog aparata  vrši se prema individualnim potrebama svakog pacijenta. Parametri koji se podešavaju kod većine aparata su pojačanje (gain), izlazna snaga (output), a kod digitalnih aparata i nivo kompresije. Dinamički opseg koji predstavlja razliku izmedju praga čujnosti i praga neugodnosti kod pacijenata sa senzoneuralnim oštećenjem sluha je sužen. Kod pacijenata kod  kojih postoji uzak dinamički opseg, podešavanje slušnog aparata je teže nego kod onih sa širim opsegom. Ovaj sužen dinamički opseg predstavlja  ciljno područje amplifikacije, te se podešavanjem prethodno pomenutih parametara postiže bolja glasnost kao i razumevanje govora. Podešavanje savremenih slušnih aparata se vrši putem odgovarajućih propisanih procedura uz pomoć kompjutera. Pragovne vrednosti nekoliko referentnih frekvencija se unose u kompjuter koji ih pretvara sa slušnog nivoa (HL) u nivo pritiska zvuka (SPL) takođe izraženog u dB. Neki kompjuterski programi servisiraju ove podatke kao bazne sisteme koji pomažu da se nađe tačno određen model slušnog aparata u aproksimativnim granicama.

Digitalni i programibilni slušni aparati nude veće mogućnosti  za bolje podešavanje za svaki individualni  gubitak sluha. Složenost procedura za podešavanje čine ih nešto komplikovanijim pri odredjivanju individualnih potreba korisnika u odnosu na aparate analognog tipa. Frekventne karakteristike kao i odgovarajuća pojačanja samog slušnog aparata  se obično programiraju i smeštaju u  njegovu memoriju  prebacivanjem podataka  iz kompjuterskog programa. Fina podešavanja aparata se vrše takodje putem posebnih programa kako bi slušni aparat u potpunosti odgovorio akustičkim zahtevima pacijenta.

Verifikacija slušnog aparata. 
Stručnjak za slušne aparate  sprovodi kontrolu kvaliteta slušnog aparata (proverava njegove elektroakustičke karakteristike,  stanje otiska ili košuljice slušnog aparata, veličinu i udobnost umetka ili olive, kozmetički izgled slušnog aparata, odsustvo feed back-a i fizičku udobnost aparata). Vrši se i provera audibilnosti slušnog aparata, udobnost slušanja i akustičke tolerancije.

Povremene konsultacije  su neophodne   nakon aplikacije slušnog aparata. One   se sprovode u cilju daljeg podešavanja aparata  kao i davanja odgovora na pojedina pitanja koje ima korisnik u vezi sa kvalitetom slušanja preko slušnog aparata. Prva  se vrši nakon tri do četiri  nedelje od prvobitnog podešavanja. Smatra se da je to vreme  koje je potrebno da se osoba koja je dobila slušni aparat nađe u svim akustičkim okruženjima u kojima normalno živi i da je pri tome  stekla odgovarajuća iskustva. Korekcije  slušnog aparata kao i njegovog rada vrši se na osnovu registrovanja opažanja pacijenata koji u nekim slučajevima vode i posebne dnevnike gde beleže svoje primedbe u vezi sa slušanjem. Eliminisanje ili poboljšanje individualnog slušnog  hendikepa je jedan od najvažnijih aspekata uspešnog i kvalitetnog podešavanja slušnog aparata. Savetovanje kao i ohrabrivanje pacijenta može biti veoma važno u procesu prihvatanja slušnog aparata. Kod starijih pacijenata kao i onih koji imaju ozbiljno oštećenje sluha potrebno je sprovesti i rehabilitacioni postupak.

Cilj ovakvog redosleda postupaka je da se osobi oštećenog sluha obezbedi maksimalna korist od slušnog aparata. Pacijent se takođe upućuje u način rukovanja i održavanja slušnog aparata.

Preporuke Modela

  • OPN
  • Alta 2
  • Nera 2
  • Ria 2
  • Sensei
  • Dynamo
  • Safari
  • Chili
  • Get
  • Go Pro